Момчилов отац је желео да се бори за Фидела Кастра и пријавио се за регрутацију у бившој Југославији, али никада нису отишли на Кубу, а надимак Фидел је остао за цео живот. “Ко” од презимена Ковачић. Када је успостављена граница на Сави и Дунаву наког похода Еугена Савојског све до срца Балкана, на левој обали, наспрам Београдских вароши, успоставила се трговина стоком и занатском робом. И док је трговина свиња узела пут преко Саве и Срема ка престоницама царевина, трговина овцама одвијала се овде, на пола пута ка Панчеву, на плавним равнима Јужнога Баната. Те тако настаде и име Овча, по месту где су се окупљала стада за гоњење уз Дунав ка Сегедину и Пести, а касније и скелама Великим каналом. И некако баш тада, недалеко од Овче, одредили ћесареви чиновници парцелу где се имају доводити и сакупљати јагањци по престанку сисања, како оста записано до даншњих дана. И како то већ бива, убрзо су управо овде, у Борчи крај Овче, никле и прве друмске гостионице са најбољим јагњећим печењем од Слезије до Анталије. И данас се прича да најбољи јагањци што су пристизали из Овче, никада нису стизали даље од обора, и гостионица борчанских, те да су се неретко и ћесари љутили на своје куваре и слуге тражећи да се лично постарају да се понеко најбоље јагње спроведе до Беча. Тако је, остало у предању људи овог краја, да је била на самом излазу из данашње Борче на пештанском путу, гостионица Бечка Овца, као каква кафанска поруга ћесару да једе само оно што њима овде претекне, те да је у неком попису, када је и први шор овде настао, и цело село добило име по тој гостионици, а и како није бивало једном, немачки су писари записиваи онако како су они чули, а да су могли чули како ваља и не би се звали немчима, те скратише у Борча. Е па ту на том и таквом месту, традицију најбоље јањгетине од Слезије до Анталије држи газда Мома.